„Nije ovo Beograd i nije više 1999. godina“ – KINEZI UPUTILI MOĆNU PORUKU VAŠINGTONU

„Nije ovo Beograd i nije više 1999. godina“ – KINEZI UPUTILI MOĆNU PORUKU VAŠINGTONU
Podeli

Nakon nedavnog zatvaranja američki konzulat u Čengduu danima je bio stecište ne samo radoznalaca već stanovnika ovog dela Kine koji su želeli da iskažu svoj nacionalni ponos.

Neki su mahali kineskim zastavama, a drugi su puštali vatromet i slikali „selfije“.

Jedna Kineskinja je na video snimku rekla da je“veoma srećna“ što je konzulat zatvoren.

– Izbacili smo još jedno stecište špijuna – rekla je uz osmeh upirući prstom na objekat.

Na drugom snimku koji se naširoko delio kineskim medijima grupa Kineza je svojom patriotskom pesmom bukvalno ugasila svaki pokušaj novinara CNN-a da izveštava.

Stanovnici Čengdua su ukazali koliko je ta scena različita od one iz 1999. godine, kad su se hiljade kineskih demonstranata sjatile na američku ambasadu u Pekingu, nakon što su Sjedinjene Države bombardovale kinesku ambasadu u Beogradu.

Demonstranti su tada bacali jaja, kamenje i što im je došlo pod ruku na zgradu američke ambasade, frustrirani zbog toga što njihova vlada nije mogla mnogo toga da uradi da se osveti.

– Naša zemlja nije kao pre. Možemo da uradimo više nego da iznesemo saopštenje, možemo da preduzmemo stvarnu akciju… Kina tada nije mogla da priušti da uvredi SAD, ali je sada Kina moćna i više se ne plaši američkog imperijalizma – kaže Vu (25) iz Čengdua koji je obišao konzulat tokom zatvaranja u ponedeljak i napravio nekoliko fotografija za uspomenu.

Dok se Kina na međunarodnoj sceni našla na meti kritika, nacionalni sentiment raste kod kuće. Kineski zvaničnici su podršku obezbedili uobičajenim propagandnim alatkama i patriotskim obrazovanjem, ali i novim taktikama poput takozvane diplomatije vučjeg ratnika, koju karakterišu agresivni napadi na inostrane kritičare sile.

Ipak, kultivisanje osećaja nacionalizma približava Kinu konfliktima sa zemljama poput SAD, njenog glavnog rivala, ali i Velike Britanije, Australije i Kanade, zbog široke lepeze sporova – od Hong Konga do „Huaveja“. Peking, međutim, krivi SAD za te tenzije.

– Na obe strane nacionalni sentiment jači je nego ikad ranije. Nema sumnje da je antagonistički nacionalizam dramatično porastao do nivoa koji mnogi nisu nikad videli – kaže Ši Jinhong, profesor međunarodnih odnosa i direktor centra za američke studije Univerziteta Renmin.

Nacionalizam je već dugo dvosekli mač za kinesko rukovodstvo – koristan da pojača poziciju vladajuće partije, ali opasan kad emocije preterano porastu. Antijapanski protesti zbog teritorijalnog spora 2012. pretvorili su se u nasilje kad su stanovnici Šenžena razbijali japanske automobile, a državni kineski list „Čajna dejli“ pisao kako „ovakav vid patriotizma nikad neće naići na aplauz“.

Od tada su kineski zvaničnici promovisali nacionalizam utemeljen u „pozitivnoj energiji“, ali su u međuvremenu suzili prostor za javnu diskusiju svojim cenzurama i regulisanjem interneta, uključujući pritvaranje korisnika koji kritikuju vlasti.

– Kineska vlada se sve više oslanja na nacionalističku retoriku da opravda svoju vladavinu, ali takođe drži prizemni nacionalizam na kraćoj uzici – kaže Džesika Čen Vajs, autorka i profesorka Univerziteta Kornel.

Za ljude poput 50-godišnjeg Lua iz Pekinga ovo znači da nacionalizam deluje prevalentniji nego što zaista jeste u širokoj populaciji.

– Zbog tih kontrola oni glasovi koji su dozvoljeni (da se čuju) su nacionalistički. Oni su glasniji, a nedavno su počeli da postaju sve ekstremniji – rekao je on, dodajući da su mnogi zabrinuti jer ne žele da njihova zemlja bude toliko borbena.

Američki konzulat u Čengduu zatvoren je u ponedeljak, kad je u zoru po prvi put od 1985. spuštena zastava SAD. Konzulat je zatvoren u znak odmazde, nakon što su američki zvaničnici provalili u bivšu kinesku diplomatsku zgradu u Teksasu koju je Vašington naredio da se zatvori početkom ove nedelje.

Izvor: Intermagazin


Podeli
PODRŽITE NAS I PRATITE NAJNOVIJE VESTI - PREPORUČUJEMO NEKE NAŠE FB STRANICE:
loading...